Proteklog vikenda Osijek je bio vinska prestonica regiona. Stotinak izlagača mahom iz Hrvatske, ali i Srbije i BiH, sastalo se posle jednogodišnje pauze u Osiječkoj dvorani Gradski vrt kako bi okupljenim posetiocima predstavili nove berbe. Istini za volju, bilo je tu i nekoliko proizvođača različitih delikatesa ali i jedan proizvođač (ne samo) hrastovih bačvi…
Originalno namenjena sportu, dvorana Gradski vrt prilično uspešno je za ovu priliku pretvorena u sajamski prostor. Podovi prekriveni itisonom i panelni štandovi široko raspoređeni unutar hale odisali su toplinom kako i priliči jednom ovakvom događaju. Od srpskih vinarija, publici su se predstavile vinarije Trivanović, Tri međe i oblak, Tonković, Vinum i Erdevik. Tradicionalno, Trivanovićem sjajni Lex, pravi gastronomski ružičasti užitak nastao od sorte Shiraz, osvajao je nepca svih posetilaca. Ništa manje fascinantan bio je i Pinot Grigio još jedan od sve brojnijih aduta ove vinarije. U moru dobrih hrvatskih graševina, Vagabundo beli, vinarije Tri međe i oblak, bio je pravo iznenađenje te se izdvajao kao zanimljiva, sveža i zavodljiva kupaža sorti Sauvignon Blanc (85%) i Grašca belog (15%). Jedinstvenom ponudom kompletne palete proizvoda od samo jedne sorte izdvajala se vinarija Tonković koja je svoju čuvenu Kadarku ponudila u sve tri boje, belo, roze i crveno. Vinarija Vinum prisutnima je ponudila kompletnu paletu svojih vina uključujući i prvi srpski penušac sorte Grašac beli ali, kako se ispostavilo, bermet je i ove godine pobrao najviše simpatija. Vinarija Erdevik plenila je svojim tehnološki besprekornim vinima ali i jedinstvenim vizuelnim identitetom te posebno osvetlala obraz Fruške gore u kategoriji crvenih vina. U sali za radionice, vinarija Aleksandrović predstavila je sjajnu vertikalu Rodoslova počev od berbe 2006. do 2016. godine.
Prema sugestiji kolege Ive Kozarčanina, upućujemo se u istraživanje srpskoj javnosti manje poznatih vinarija iz kontinentalnog dela Dalmacije. Za početak, biramo vinariju Grabovac iz Imotskog (Dalmatinska zagora) koja flašira sortni Trnjak, inače prilično redak u Hrvatskoj. Berba 2018 je tek puštena na tržište pa iako još u razvoju, već pokazuje ozbiljan potencijal. Nakon 8 meseci u bariku, vino je sveže, slojevito i voćno. Aromatski prednjače arome zrelih višanja upotpunjene začinskim aromama. Ukratko, sočno, pikantno i elegantno. Ne tako čest u ovoj regiji, tu je i sortni Vranac, takođe iz 2018. godine. Nako pune dve godine sazrevanja u bariku, ovo je vino koje će tek iskazati svoj puni potencijal. Divlje, bogato, prepuno crnih višanja, tamne čokolade, dima i neke posebne (alkoholne) slasti. Na ukusu je topao, vanilast i taninski nesmiren. Biće ga radost piti u godinama koje dolaze.
U potrazi za autentičnim predstavnikom svoje regije, nalazimo vinariju Sladić iz Plastova, nadomak Nacionalnog parka Krka. Sa svojih 6 ha vinograda, koji se nalaze na oko 300 metara nadmoske visine, vinarija je posvećena revitalizaciji isključivo autohtonih sorti ovog kraja te stoga biramo da probamo sva izložena vina. Debit 2021 osvaja na prvu. Lagano po telu, strukturi i alkoholu, nepretenciozno, lepršavo, bogato citrusima pravi je pratilac vrelih letnjih dana i noći. Maraština 2020 je nešto kompleksnija, sveža, mineralna , začinska i blago herbalna. Roze 2021 (90% Plavina i 10% Lasina) je izuzetno dopadljivo na mirisu koji podseća na šumske jagode i žvake. Sadrži svega 12% alkohola. Iako suvo vino, zbog mirisa na prvu daje osećaj slasti koji polako nestaje pri daljoj konzumaciji. Inače, Plavina je četvrta crna sorta vinskog grožđa po zastupljenosti u vinogradima Hrvatske ali čini svega 4,28% ukupnog zasada. Plavina je sorta koju još i nazivaju dalmatinskim pinoom, a berba 2018 je blago obojena, lagana, voćna i sveža, bez puno tanina. Lasina iz 2019. godine potiče iz zasada starih više od 45 godina. Na prvu, prilično je slična Plavini iako je malo taninskija i umerenijih kiselina. Za kraj, nismo odoleli desertnom vinu Deorum (kupaža 2017 i 2016) kasnoj berbi Maraštine koja je dodatno suši na suncu još 30 dana. Fermentacija prirodnim kvascima traje oko dva meseca nakon čega još toliko vremena odležava u hrastovini. Intenzivno obojeno, gusto, toplo, bogato aromama kandiranog voća i slatkih začina. 1934. godine, prošek od Maraštine je dobio zdravstveni sertifikat i praktično se koristio kao lek. Često se mešao sa svežim jajima i davao kao lek plućnim bolesnicima dok su ga zdravi ljudi pili poput današnjih energetskih pića. Vino Deorum jedan je o glavnih aduta vinarije Sladić čiji razvoj ćemo svakako pratiti i u budućnosti.
Sledeća vinarija koja nam privlači pažnju je vinarija Volarević koja posebnu pažnju posvećuje sorti Plavac mali koji kompletno proizvodi iz sopstvenih vinograda i koji nosi oznaku organskog. Dolazi pod tri etikete Gold edition, Platinum edition i Kremena plavac prema lokalitetu vinograda, a tu su i Pošip i Dubrovačka malvazija. Na žalost, gužva na štandu omela nas je u pokušaju posvećene degustacije pa smo je ostavili za sledeću priliku. U svakom slučaju, čitaocima ovog teksta od sveg srca preporučujemo Pošip 2020 – grožđe potiče sa Korčule, nakon laganog muljanja sledi maceracija od 6 do 12 sati radi bolje ekstrakcije, zatim se lagano odvaja sok koji fermentira na prirodnim kvascima. Kod ove konkretne berbe, sticajem okolnosti, 60% fermentacije se odvijalo sa prirodnim kvascima. Po završenoj fermentaciji vino ostaje na talogu još oko 3 meseca kako bi se postigla veća punoća. Sve ovo za ishod ima jedno vino bogatog tela, svežih kiselina i primarnim aromama citrusa. Ipak, tu su i breskve, jabuke te blago bademasta završnica.
Ovogodišnji WineOS ugostio je i proizvođača bačvi kompaniju Aurić. Isključivo sa 15.000 ha sopstvenih šuma ova kompanija proizvodi drvene sudove za odležavanje vina i destilata. 98% zasada čini slavonski hrast, a tu su i dud, bagrem, jasen, trešnja i kesten. Kompanija radi prema ISO2200 standardu što između ostalog znači i da svako proizvedeno bure ima svoj jedinstveni broj. Kako je linija tostiranja potpuno automatizovana, ovo praktično znači da ukoliko želite, u sledećoj isporuci možete dobiti apsolutno isto bure kao i ono koje ste ranije koristili. Aurić proizvodi drvene sudove zapremine od 50 do 7.000 lit. Zanimljivo je pomenuti i to da proizvode barik burad, namenjenu odležavanju vina, pored slavonskog hrasta i od kestena i divlje trešnje. Na njihovu sugestiju, pred samo zatvaranje sajma, obišli smo i štand nove vinarije bivšeg hrvatskog ministra koja nosi naziv Apolitico. Vinarija je otvorena u aprilu 2021. godine, a ovo je praktično jedno od njihovih prvih javnih predstavljanja. Ograničeni vremenom, degustaciju smo sveli samo na dva vina i to ona koja odležavaju u baricima kompanije Aurić. Cabernet Franc 2020 rađeno je selekcionisanim kvascima i 15 dana maceracije, nakon čega je odležavalo godinu dana u baricima od slavonskog hrasta i divlje trešnje. Ovaj CF je tamne crveno rubin boje, elegantan i kompleksan. Na mirisu su primetne arome višnje, začinskog bilja i crnog bobičastog voća koje su, potvrđene i na ukusu, praćene mekim taninima i baršunastom završnicom. Za kraj, crvena kupaža koju čine Cabernet Sauvignon (50%) i Merlot (50%) a koja se na tržištu pojavljuje pod imenom Čaruga. Kako samo ime upućuje, ovo je vino kompleksno, snažno i pomalo drsko. Uzbudljiva rubin crvena boja upotpunjena je obiljem aroma crnog i crvenog voća koje se otvaraju iz minuta u minut. Tu su šumske jagode, ribizle, borovnice, višnje, suve šljive… Na ukusu puno, toplo, voćno i skladno uprkos 14,5% alkohola. Prepoznaju se i dim i vanila proistekli iz jednogodišnjeg odležavanja u barik buradima od hrasta i kestena.
Kako nam je objasnila Ivana Nemet, tehnolog 犀利士
vinarije Apolitiko barici od drveta kestena i divlje trešnje su vrlo porozni te zbog opasnosti od oksidacije vina, treba biti obazriviji i češće kontrolisati proces sazrevanja. S druge strane, dobra vest je da vino u ovim baricima brže sazreva, a kako istraživanja pokazuju, može biti i dobra alternativa hrastovim ali uz uslov da se koristi za vina koja zahtevaju kraći kontakt sa drvetom.
Sve u svemu, WineOS je i ove godine okupio sjajne izlagače ali brojne ljubitelje vina. Prepuna sala još jednom je dokazala da je ovakav sajam više nego potreban ne samo Osijeku već i celom regionu. Brojne prepune radionice, prezentacije na bini, veliki izbor hrane, prezentacija restorana… previše svega da bi se ispratilo za jedan dan. Iz tog razloga, sve čestitke organizatorima, pa da se vidimo i sledeće godine.
